DETALJNO UPUTSTVO BATUTA O MAJMUNSKIM BOGINJAMA Virus je stigao u Srbiju i ovo treba da znate: Evo ko su sumnjivi slučajevi i šta raditi SA POTVRĐENIM

Virus majmunskih boginja potvrđen je danas u Srbiji, a
kako "Blic" saznaje reč je o muškarcu koji je stigao iz Nemačke.

Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" ranije je svim zdravstvenim ustanovama poslao Stručno-metodološko uputstvo u vezi
sa ovom izrazito zaraznom bolešću.

U uputstvu je opisan je sumnjiv slučaj, verovatan, potvrđen i odbačen, kao i postupanje sa osobom kod koje je bolest potvrđena, ali i sa osobama koje su bile sa njom u kontaktu.

U ovom uputstvu je opisana definicija slučaja majmunskih boginja, koju je predložila Svetska zdravstvena organizacije (SZO) za potrebe epidemiološkog nadzora nad ovim oboljenjem tokom aktuelne epidemije majmunskih boginja u zemlji koja nije endemska. Napominje se da će se definicija slučaja ažurirati u slučaju potrebe.

Kontakti zaraženih osoba treba da prate svoju temperaturu dva puta
dnevno. Asimptomatski kontakti mogu da nastave rutinske svakodnevne aktivnosti kao što su odlazak na posao i pohađanje škole (to jest karantin
nije neophodan), ali ne smeju da napuštaju mesto boravka tokom perioda nadzora. Za decu predškolskog uzrasta preporučuje se privremeno izdvajanje iz kolektiva - vrtić ili drugo.

Sumnjivi slučaj

Sumnjiva je svaka osoba bilo kog uzrasta u zemlji koja nije endemska za majmunske boginje, a koja se javi sa neobjašnjivom akutnom ospom i
koja ima jedan ili više od sledećih simptoma ili znakova koji su se javili najranije 15. marta 2022. godine a to su:

- glavobolja,

- nagli porast telesne temperature veće od 38 stepeni,

- limfadenopatija (uvećani limfni čvorovi),

- mijalgija (bolovi u mišićima i telu),

- bol u leđima

- astenija (hronična iscrpljenost organizma i pospanost koje se ne
popravljaju ni nakon odmaranja).

Sumnjiva je i osoba kod koje se pojava akutne ospe ne može objasniti obolevanjem od varičele (ovčije boginje), herpes zostera, morbila (male boginje), Zika virusne infekcije, denge, čikungunje, herpes simpleks
virusne infekcije, bakterijskih infekcija kože, diseminovane gonokokne infekcije, primarnog ili sekundarnog sifilisa, šankroida, limfogranuloma, granuloma ingvinale, moluskum kontagiozuma, alergijskih reakcija (npr. na biljke); i bilo kojih drugih lokalno relevantnih uobičajenih uzroka papularne
ili vezikulare ospe.

Napominje se da nije neophodno laboratorijski isključiti (dobiti negativan rezultat testa) gore navedena oboljenja i uobičajene uzroke ospe da bi se slučaj klasifikovao kao slučaj sumnje.


Izvor: blic.rs