Žene ubice daleko više privlače pažnju javnosti. Nežne, lepe, lomljive, neke su se ostvarile i kao majke, a zločini koje su počinile ostaviće vas bez teksta
Ubistvo u porodici. Tragedija neviđenih razmera posle koje se zapitamo
šta nije u redu, šta se dešava sa ljudima? Mnogo faktora iz života utiče na svakog od nas, ali šta to toliko loše treba da nas snađe da bismo digli ruku na bližnjeg svog? Mnogo je pitanja, a malo odgovora.
Cela Srbija bruji o zločinu koji se dogodio u leskovačkom selu Veliko Trnjane. Podsetimo, beživotno telo Biljane S. (38) pronađeno je posle višednevne potrage u pomoćnom objektu. Kada je pronađena, telo je već bilo u fazi raspadanja, a pored nje su bili prazna bočica i nož.
Zatim je na dan Biljanine sahrane policija otkrila zabetonirano telo
muškarca, i to u istoj prostoriji gde je i njeno beživotno telo pronađeno, za koje je utvrđeno da pripada Ivanu S., venčanom suprugu preminule Biljane kog je ona, kako se saznaje, ubila 2019. godine.
Filmska priča razotkrila se kada se navodno, policiji obratio muškarac sa kojim je ona bila u emotivnoj vezi i rekao da mu je ona ispričala da je ubila muža za koga su svi verovali da je na privremenom radu u Rusiji.
Njena porodica, komšije, kolege sa posla počeli su da govore da im je ova žena 3 godine govorila da joj je muž u Rusiji, da je nekog od njih molila da šalju poruke njihovoj deci i predstavljaju se kao Ivan… Sve u nadi da njen zločin nikada neće biti otkriven.
Nakon što smo saznali za ovaj brutalni slučaj ubistva, kontaktirali smo Sanju Ćopić iz Viktimološkog društva Srbije koja je za naš portal govorila o porodičnim ubistvima.
Zanimalo nas je zbog čega se žene odlučuju da dignu ruku na svog muža ili partnera, a profesorka nam je objasnila da je nasilje u porodici često okidač da se žena odluči na ovakav čin. Međutim, bitno je naglasiti da su muškarci ti koji su neuporedivo češće u ulozi nasilnika, pa na kraju i ubice u odnosu na žene.
"Žene vrše ubistva daleko ređe nego muškarci. Takođe, kada vrše ubistva, daleko ređe nego muškarci koriste vatreno oružje. Žene su, sa druge strane, kada govorimo o porodično-partnerskom kontekstu, češće žrtve ubistva, posebno partnerskog, nego što su izvršiteljke", objašnjava naša
sagovornica i dodaje:
"I pored toga što je pravna zaštita od nasilja u porodici, uključujući
partnersko nasilje, kao najčešći vid porodičnog nasilja, značajno
unapređena, u praksi još uvek postoje situacije da su žene koje su dugi niz godina trpele nasilje na kraju podlegle nasilju, tj. bile su ubijene, dakle, postale su žrtve femicida, ali, mada ređe, i situacije da žena ubije nasilnika, uglavnom muža, odnosno partnera, nakon višegodišnjeg zlostavljanja. Drugim rečima, nasilje u porodici jeste značajan faktor ubistava koje vrše žene", kaže Sanja Ćopić za portal Espreso.
Da li se ubistvo dogodi iz neke vrste samoodbrane ili nemoći?
"Kada se govori o ubistvima koje žene vrše u kontekstu porodičnih, a posebno partnerskih odnosa, to mahom jesu situacije kada žena braneći
se od nasilja izvrši ubistvo. Naime, žene mahom ubijaju nasilnike iz straha
za sopstveni život i za život svoje dece, odnosno braneći se od nasilja. Nešto što je karakteristično za ubistva koje izvrše žene koje su dugi niz godina trpele nasilje, pa su na kraju ubile nasilnika, je da to rade, na primer, kada nasilnik spava, upravo zbog fizičke nadmoći koju on ima kada je
budan i kada one ne mogu fizički da mu se suprotstave, što može da utiče na kvalifikaciju dela, a onda i kaznu koja se izrekne", kaže naša sagovornica.
S druge strane, ukoliko ubistvo koje izvrši žena nije podstaknuto sa porodičnim nasiljem već je izazvano drugim motivima (npr. ljubomora),
ne razlikuje se u odnosu na ubistvo koje izvrši muškarac.
"To je teško generalizovati, motivi zavise od slučaja do slučaja. Ali, kada se govori o ubistvima koja vrše žene a koja nisu povezana sa porodičnim i partnerskim kontekstom, odnosno u situaciji kada one nisu žrtve nasilja, tu nema bitnije razlike u odnosu na motive ubistava koje vrše muškarci. To može da bude ljubomora, želja za osvetom, netrpeljivost, možda neka nerešena imovinska pitanja i slično", kaže Sanja za naš portal.
Sagovornica nam je objasnila i koji su to prema istraživanjima najčešći
motivi ubistva u porodici i sa muške i sa ženske strane.
"Kada se govori o ubistima u porodično-partnerskom kontekstu, žene su daleko češće žrtve nego izvršiteljke. Neki motivi kada su u pitanju ubistva žena od strane partnera su ljubomora, neprihvatanje odluke žene da napusti partnera, da se razvede, prijava nasilja, što su situacije u kojima je rizik od eskalacije nasilja i femicida najveći, frustracija muškarca ako ne uspe da ispuni očekivanja koja rigidna rodna socijalizacija postavlja i slično. Kada
su u pitanju ubistva koja vrše žene, to je strah za sopstveni život i život
dece, nemoć, odsustvo podrške i slično", pojasnila je ona.
Veliki problem, a naročito na našim prostorima, predstavlja tumačenje društva kada se dogodi neka porodična tragedija. Stiče se utisak da se muškarci nekako uvek "brane" i traži se opravdanje za njihov zločin što je apsolutno nedopustivo. Žene ubice daleko više privlače pažnju javnosti. Nežne, lepe, lomljive, neke su se ostvarile i kao majke, a zločini koje su počinile ostaviće vas bez teksta.
Dr Ćopić ispričala je za naš portal kako se u javnosti posmatra i doživljava kada se dogodi ubistvo u porodici.
"Žene uglavnom ubijaju i bivaju ubijene u privatnom prostoru, odnosno, u porodično-partnerskom kontekstu. Kada su one te koje ubiju partnera, na primer, može da se desi da se u tom slučaju one dodatno osuđuju, stigmatizuju, iako su prethodno dugi niz godina trpele nasilje i možda nisu smele niti mogle da traže pomoć i zaštitu, ili nisu znale kako i kome da se obrate, ili ako su tražile pomoć, možda je nisu dobile ili je reakcija bila zakasnela. Takođe se ubistva koja vrše žene u odnosu na ona koja vrše muškarci u javnom diskursu drugačije posmatraju i zbog još uvek duboko ukorenjenih rodnih stereotipa i predrasuda", naglasila je ona.
Kao što smo rekli, žene su te koje retko koriste vatreno oružje u krvavom piru, kao i da, ukoliko su žrtve naslja, ubistvo počine iz nemoći, straha za život, itd. Naše poslednje pitanje bilo je zašto pojedine žene na veoma brutalne načine ubijaju, a za to postoji veoma jasno objašnjenje.
"Kroz istraživanja jesmo dolazili do podataka o ubistvima koje su izvršile žene, nakon višegodišnjeg nasilja, a u kojima su nakon ubistva, na primer, kasapile telo nasilnika. To su i one same objašnjavale akumuliranim
strahom, dakle, i nakon što su izvršile ubistvo, one su se i dalje bojale nasilnika. To
sve govori koliko je bitno na vreme reagovati, pružiti pomoć, podršku i
zaštitu ženama u situaciji porodičnog, posebno partnerskog nasilja, kako ne bi one postale žrtve femicida ili kako ne bi one od žrtve postale izvršiteljke i na kraju bile osuđene", zaključila je Sanja Ćopić iz Viktimološkog društva Srbije za naš portal.
Podsetimo se nekih od slučajeva u kojima su žene na brutalan način
ubijale svoje muževe.
UBILA MUŽA, PA KUVALA DELOVE NJEGOVOG TELA
Poslednji slučaj koji je duboko potresao javnost dogodio se pre nešto više od mesec dana u Zrenjaninu, a ovakav zločin se ne pamti.
Naime, Tereza Perić (46), u utorak 10. maja u večernjim satima u
porodičnoj kući u Ulici Duška Trifunovića u Zrenjaninu, mučki je izbola
nožem i usmrtila supruga Srđana Perića (42).
Izvor: espreso.rs
